Rektor Univerziteta u Beogradu, Vladan Đokić, nedavno je gostovao u emisiji Jugoslava Ćosića na Insajderu, gde je otvoreno govorio o trenutnoj situaciji na Univerzitetu. Đokić je istakao da plenumi, kao oblik studentskog organizovanja, nisu prepoznati zakonom o obrazovanju, što je izazvalo zabrinutost među studentima i akademskom zajednicom. Kako prenosi Kurir, Đokić je naveo da, iako plenumi nisu formalno priznati, pravila, zakoni i procedure su podložni promenama, ukoliko se usvoje novi koncepti.

Voditelj emisije postavio je pitanje rektoru o legitimnosti plenuma i njihovom uticaju na Studentski parlament, u koji, kako se čini, studenti nemaju poverenja. Đokić je odgovorio da trenutno postoje dve paralelne studentske strukture: jedna zvanična, koja je u skladu sa zakonom i uključuje Studentski parlament, i druga, neformalna, koja predstavlja novi model organizovanja studenata. Ovaj novi model, prema Đokićevim rečima, mogao bi u budućnosti da prevagne i postane dominantan način studentskog organizovanja.

Rektor je tokom dvočasovnog intervjua prebacivao odgovornost za probleme u funkcionisanju Univerziteta na studente same. Prema njegovim rečima, profesori, dekani i Univerzitet nisu odgovorni za činjenicu da studenti mesecima ne mogu da pohađaju predavanja i polažu ispite. Đokić je naglasio da studenti nisu prisiljeni da studiraju ako to ne žele, ali je izrazilio ličnu želju da se studenti što pre vrate na fakultete i nastave sa predavanjima.

Kako Kurir dalje izveštava, Đokić je studente koji su organizovali blokade optužio za prekid nastave, tvrdeći da prošireni rektorski kolegijum nije podržao odluku o obustavi nastave, već samo inicijalne zahteve studenata koji nisu bili protivzakoniti. Đokić je izjavio da Univerzitet nije doneo nijednu odluku kojom bi se zvanično obustavila nastava ili podržale blokade.

Ova situacija dovela je do podnošenja krivične prijave protiv rektora Đokića od strane dela studenata, koji ga optužuju za zloupotrebu službenog položaja. Studenti smatraju da je Đokić propustio da spreči studentske blokade, koje su organizovali takozvani plenumi, što je rezultiralo onemogućavanjem većine studenata da pohađaju predavanja i polažu ispite, dovodeći ih u nezavidan položaj gubljenja godine.

Ovaj konflikt ukazuje na duboke podele unutar studentske populacije i između studenata i uprave Univerziteta. Pitanje legitimiteta studentskih plenuma i njihovog mesta u zakonskom okviru obrazovanja ostaje otvoreno, dok studenti i dalje traže rešenja za svoje probleme i prava. Ova situacija može biti prekretnica u načinu na koji će se studenti organizovati u budućnosti i postaviti nova pravila u akademskoj zajednici.