Nebojša Lazić Zenga, otac tragično preminule pevačice Andrijane Lazić, još uvek ne pronalazi mir nakon gubitka svoje ćerke. Andrijana je nastradala 10. januara 2024. godine u Dubaiju nakon pada sa 24. sprata jedne zgrade. Ovaj tragični događaj ostavio je dubok trag na njenom ocu, koji se bori sa tugom i bolom koji ne jenjavaju.

U znak sećanja na svoju voljenu ćerku, Zenga je napisao pesmu posvećenu Andrijani i podelio je na svom Fejsbuk profilu uz njenu fotografiju. Ova emotivna pesma izražava duboku tugu i neizmernu ljubav oca prema ćerki, a reči pesme dirnule su mnoge koji su je pročitali.

Pesma počinje rečima: "Senka tvojih koraka, tvoj osmeh mi odjekuje, u snovima bledi, ćerko moja, anđele, gde si sad – da te vidim?" Ovi stihovi dočaravaju osećaj gubitka i praznine koju Zenga oseća otkako je izgubio Andrijanu. On opisuje kako zvezde kriju njegovu ćerku u noći bez kraja, dok tuga neprestano boravi u njegovim grudima. U pesmi, Zenga takođe spominje tihu tugu Andrijanine majke, kao i prazne sobe koje još uvek čuvaju uspomene na njihovu ćerku.

Nebojša se nada da nebo čuva osmeh njegove ćerke, ali priznaje da će dokle god diše patiti za njom. Ova pesma je dirljiv i potresan izraz očinske ljubavi i bola koji nikada neće proći.

Podsetimo, godinu dana nakon tragedije, Zenga je napisao oproštajno pismo koje je takođe izazvalo snažne emocije kod mnogih. U tom pismu, Nebojša je iskazao koliko mu je teško da prihvati realnost i da se pomiri sa gubitkom. "Jedna godina, a toliko bola i tuge. Svaki dan bol sve veća. Tuga grudi stiska, a srce plače svakog trenutka kad pomislim na tebe," napisao je on.

Zenga se seća kako se njegova ćerka spremala za put iz kojeg se nikada nije vratila. Njegova bol je pojačana sećanjem na radost koju je osećao iščekujući njen povratak. Iako su svi govorili da život ide dalje, za Zengu, život je stao onog trenutka kada je čuo najgoru moguću vest.

Dodaje da je januar, nekada mesec radosti i slavlja, sada postao mesec tuge i nedostajanja. Svaka godišnjica donosi novu tugu i podseća ga na sreću koja je nekada ispunjavala njegov život. Njegove reči odražavaju osećaj gubitka koji je teško opisati, a još teže prihvatiti.

Nebojša Lazić Zenga ovim emotivnim izjavama pokazuje da je bol zbog gubitka deteta neizmerna i da je teško pronaći utehu. Njegova pesma i pismo ostaju trajni podsetnici na ljubav koju je osećao prema svojoj ćerki i na tugu koja će ga pratiti do kraja života.